U proteklih 18 godina stekao sam iskustvo i znanje kao fizioterapeut, trener kondicije i snage, a takođe sam i bivši profesionalni sportista.
Sa četiri godine dijagnostikovana mi je nekroza kuka, zbog čega su verovatnoće da ću moći normalno da se krećem bez operacije i veštačkog kuka bile veoma male. Nakon dve godine boravka u bolnici (od moje 4. do 6. godine) i šest meseci oporavka u rehabilitacionom centru, čašica na kuku regenerisala se sama od sebe, posle čega sam ponovo mogao da hodam bez operacije. To je bilo veoma teško vreme za jedno malo dete, kako fizički tako i mentalno, posebno jer sam bio odvojen od roditelja. Ali, verovali ili ne, još u tim godinama moja odlučnost da ponovo hodam ostala je nepokolebljiva.
Sa šest godina, još dok sam bio u procesu oporavka i hodao uz pomoć štaka, igrao sam fudbal. Nedugo zatim, kada sam mogao normalno da hodam, ne samo da sam nastavio da igram fudbal, već sam i trčao i osvajao više dečijih maratona. U tinejdžerskom periodu suočio sam se sa problemima ravnih stopala i skolioze.
Tokom fudbalske karijere imao sam brojne povrede: pucanje kvadricepsa, prelome prstiju i nosa, izbijena dva zuba, razne povrede kolena, prelom rebra, probleme sa išijadičnim nervom i iščašenje ramena.
Kasnije mi je dijagnostikovana retka kožna bolest – hidradenitis supurativa ili akne inversa. Više od 10 godina bio sam bezuspešno lečen, a moje imunološko stanje bilo je veoma loše zbog stalnog uzimanja antibiotika, kortikosteroidnih krema i injekcija, kao i brojnih operacija na koži.
Kada sam shvatio da nijedna od ponuđenih metoda lečenja ne donosi trajne rezultate, odlučio sam da potpuno promenim svoj način života. Počeo sam da se edukujem o ishrani i opštem zdravlju tela i da menjam svoje stare navike.
Zbog toga je moj cilj da druge ljude učim i motivišem da brinu o svom zdravlju i blagostanju, kao i da kritički posmatraju informacije koje dobijaju sa televizije ili interneta, umesto da svemu slepo veruju.
Pored fizičkih iskustava, moj život je bio obeležen i jednom velikom emocionalnom tragedijom. Izgubio sam majku (koja je imala rak) kada sam imao tek deset godina, što me dodatno motivisalo da se bavim medicinom i razvijem saosećanje prema drugim ljudima.
Upravo zbog toga rado sam radio sa ljudima koji su imali različite fizičke ili psihičke traume, opšte i degenerativne povrede (stanja poput budne kome, raka, ALS-a, srčanog i moždanog udara), kao i u drugim zahtevnim slučajevima.
S druge strane, profesionalni sport i moja ljubav prema sportu motivisali su me da radim i sa profesionalnim sportistima i sa decom koja se bave sportom.
Sa vama želim da podelim mnoga znanja o funkcionisanju ljudskog tela, zdravoj ishrani i značaju samopouzdanja i psihološke stabilnosti.
Sve se može kad se hoće!
Kontaktirajte me sada i započnite svoje putovanje ka zdravom načinu života.